MOJA DRAGA BOSNA I HERCEGOVINA

 Svaki put kad kroz prozor pogledam, i vidim svoj grad, sve više shvaćam koliko mi je drag.  Ali, još mi je više draga moja domovina Bosna i Hercegovina.  Kad shvatim koliko je puta bila rušena, vrijeđana, uništavana i spaljivana, a opet je ostala ponosna, čista i sama po sebi posebna, još je više volim, još više živim za nju, za život u njoj.

Ona možda nema neke ogromne parkove, velika mora, mnoštvo fabrika i ostale stvari koje neke strane zemlje imaju, ali ima nas Bosance i Hercegovce koji vole i čuvaju njene poklone nama.  Ima svoje čaršije, bravadžiluke, kujundžiluke, svoje ćuprije i beristane, svoje znamenitosti koje su važnije od vožnje ringišpilom u nekom ogromnom lunaparku.  Ima šume, polja, rijeke, planine i doline u čijoj se blizini živi zdravije, ugodnije i sretnije nego u blizini zagušljivih fabrika čiji dim i otrovi uništavaju prirodu i njene ljepote.  Bosna i Hercegovina mi je dala zdrav život, dom i veselje, dala mi je ljubav i mnoga prava.  I zato ne postoji razlog zašto je ne bih voljela i čuvala.

Kad se sjetim priča o ratu, suze mi počnu kliziti niz lice.  Tužna sam zbog sudbine šehida i palih boraca koji su se trudili zaštititi zemlju i omogućiti nama bolji život.  Hvala im za moju slobodu, za slobodu mojih drugova i sve djece ove zemlje.  Znam da su oni bili najplemenitiji i najhrabriji ljudi.  Nama su dali mogućnosti da nastavimo gdje su oni stali.  Neki zli i sebični ljudi su pokušali uništiti našu zemlju, ljudi koji su iz čista mira ubijali bespomoćne Bosance i Hercegovce želeći im preoteti sve!  Ali nisu znali, iako su im oduzeli život, spalili domove, nisu im mogli oduzeti ljubav prema domovini.  I po tome su nezaboravni i besmrtni sjećanju pravog čovjeka, a ljubav je smisao života, život je ljubav i bez ljubavi nema života.  Rijeke su bile krvave, a borci su se sa posljednjim trzajem tijela borili da spasu domovinu od zla.  I tako uz njihovu pomoć BiH je uspjela pobijediti i ponovo oživjeti.  Svaki dan zahvaljujem na životu, tim borcima i zemlji, jer da nije bilo njih ja možda ne bih bila ni rođena, a ovaj literarni rad koji pišem nikad ne bi bio napisan.

Dok himnu nijemo slušam srce mi poigrava.  Sjetim se lijepih trenutaka u svom životu, igre na livadama, šetanja čaršijom i mnogih drugih stvari.  I zato neka svi znaju moja domovina je Bosna i Hercegovina, zauvijek ću je voljeti, čuvati i u njoj živjeti.  Ako i ne budem živjela u njoj, moje će srce, i moje misli zauvijek pripadati njoj.  Pa neka se nadmeću proljeće i zima, neka prkosi kiša suncu, ipak ono najljepše sija u mojoj Bosni, Bosni ponosnoj.  I zato kažem: “Volim te Bosno i Hercegovino, moja draga domovino!”

 

MERISA AHMETSPAHIĆ, VIII2